Европско првенство у атлетици на отвореном 1946 — маратон за мушкарце
Изглед
Маратонска трка у мушкој конкуренцији на 3. Европском првенству у атлетици 1946. одржана је 22. августа [1].на стадиону Бислет у Ослу.
Титулу освојену у Паризу 1938, бранио је Вејне Мујнонен из Финске.
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]Учествовало је 17 такмичара из 10 земаља.[1]
- Белгија (1)
- Грчка (2)
- Данска (1)
- Норвешка (2)
- Совјетски Савез (1)
- Уједињено Краљевство (2)
- Финска (2)
- Француска (1)
- Чехословачка (2)
- Швајцарска (1)
- Шведска (2)
Победници
[уреди | уреди извор]Мико Хиетанен Финска |
Вејне Мујнонен Финска |
Јаков Пунко Совјетски Савез |
Резултати
[уреди | уреди извор]Финале
[уреди | уреди извор]Трка је одржана 22. августа 1946. са почетком у 17,30 часова.[nb] [2]
Место | Атлетичар | Земља | Резултат | Бел. |
---|---|---|---|---|
Мико Хиетанен | Финска | 2.24:55 | ||
Вејне Мујнонен | Финска | 2.26:08 | ||
Јаков Пунко | Совјетски Савез | 2.26:21 | ||
4. | Пјер Кузен | Француска | 2.27:05 | |
5. | Геста Леандерсон | Шведска | 2.28:30 | |
6. | Ерик Јонсон | Шведска | 2.30:08 | |
7. | Сквајер Јароу | Уједињено Краљевство | 2.30:40 | |
8. | Хенинг Ларсен | Данска | 2.32:50 | |
9. | Атанасиос Рагазос | Грчка | 2:32:58 | |
10 | Kaspar Schiesser | Швајцарска | 2:36:42 | |
11 | Вацлав Weisshäutel | Чехословачка | 2.37:07 | |
12 | Јон Сиастад | Норвешка | 2.42:59 | |
13 | Роберт Невенс | Белгија | 2.50:23 | |
14. | Антонин Шпирош | Чехословачка | 2:57:44 | |
Хорас Оливер | Уједињено Краљевство | НЗ | ||
Ејвинд Gundhu | Норвешка | НЗ | ||
Стилијанос Кирјакидис | Грчка | НЗ |
[nb] Стаза маратонске трке на овом првенству износила је 40 км односно била је 2 км краћа оа звааничне дужине стазе за маратон. Медаље су додељене, а резултати нису ратификовани, тако да време победника није признато за нови светски и европски рекорд нити рекорд европских првенстава.
Укупни биланс медаља у маратону за мушкарце после 2. Европског првенства 1934—1946.
[уреди | уреди извор]
Биланс медаља, екипно[уреди | уреди извор]
|
Биланс медаља, појединачно[уреди | уреди извор]У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б European Athletics Championships Zürich 2014 - STATISTICS HANDBOOK (PDF), ЕАА, стр. 364, Приступљено 21. 1. 2018
- ^ European Championships (Men), gbrathletics.com, Приступљено 21. 1. 2017]